Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oblici međunarodnog kretanja kapitala". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD IZ MEĐUNARODNE EKONOMIJE:

OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

1. Uvod

Tokom vremena međunarodni ekonomski odnosi postajali su sve kompleksniji što je dovelo i do potrebe dograđivanja postojećih mehanizama međunarodne finansijske saradnje. Nekad jednostavan mehanizam vremenom se pretvorio u vrlo složen, u kojem su impulsi međunarodne finansiske saradnje postali viševrsni. Ta diverzifikacija impulsa dovela je do formiranja više vrsta kapitala. Tako se u početnim fazama razvoja međunarodne ekonomske saradnje formirao kamatonosni kapital. Usljed kompleksnosti savremenih međunarodnih ekonomskih odnosa, međunarodno kretanje kapitala postalo je vrlo složen i poprimio različite forme.

Postoji više podjela međunarodnog kretanja kapitala, jedna od najznačajnijih je ona koja polazi od vremena. S tog aspekta postoji kratkoročni i dugoročni kapital i izražava diferenciranost ne samo po trajanju svog povratnog hoda već i po karakteristikama koje proizilaze iz funkcije i namjene tih plasmana. Pored ove postoje još podjele međunarodnog kretanja kapitala na :

špekulativno,

stabilizirajuće,

kompenzatorno i sl.

Međunarodno kretanje kapitala s jedne strane ima osobine čisto bankarskih, a s druge strane čisto poslovnih transakcija. Ova dva aspekta posmatranja su međusobno komplementarna i odražavaju ustvari dvije strane jednog procesa.

Međunarodno kretanje kapitala dijeli se na one kapitalne transakcije koje imaju autonomni karakter i one koje imaju kompenzatorni karakter. Autonomni karakter imaju one međunarodne transakcije kapitala koje se preduzimaju radi realizacije spoljnotrgovinskih poslova. One su neovisne o situaciji platnog bilansa i spolnotrgovinski akteri ih preduzimaju potpuno autonomno. Ove transakcije za rezultat često imaju izvozno-uvoznu neusklađenost. Za razliku od autonomnih, kompenzacijski karakter imaju one transakcije koje se preduzimaju upravo zato da bi se ispravljale neusklađenosti autonomnih.One su u direktnoj ovisnosti o platnobilansnoj situaciji i preduzimaju ih monetarne vlasti u cilju platnobilansnog kompenziranja.

2. MEĐUNARODNO KRETANJE KRATKOROČNOG KAPITALA

Prema konceptu platnog bilansa uočava se međunarodna ovisnost kretanja kratkoročnog kapitala i kretanja zlata. U platnobilansnim kompenzacionim finansiranjima ulogu zlata u sve većoj mjeri igra kratkoročni kapital. Diferencije izvozno-uvoznih tokova balansiraju se pravilima i odlivima kratkoročnog kapitala. Umjesto akumuliranja i deakumuliranja zlatnih rezervi, svoju količinu mjenjaju devizne rezerve.

Pored pretežno naglašenog kompenzatornog karaktera kretanja međunarodnog kratkoročnog kapitala, ne mogu se zanemariti ni autonomne kratkoročne transakcije. Tu se prije svega misli na špekulativno kretanje kapitala i kretanje koje je izazvano razlikama kamatinh stopa.

2.1. Kratkoročni kapital i novac

Osnovna filozofija «zlatnog regulisanja» neusklađenosti platnog bilansa ukazuje na to da zemlja sa suficitom u bilansu realizira priliv zlata, što povećava količinu novca u opticaju, a zemlja sa deficitom platnog bilansa preuzima kratkoročni kapital, priliv zlata se poistovjećuje sa odlivom kratkoroočnog kapitala, a odliv zlata sa prilivom kratkoročnog kapitala. Ostvarene devize izvoznici obično prodaju u krajnoj instanci Centralnoj banci tako da odliv kratkoročnog kapitala djeluje na povećanje količine novca u opticaju. Na isti način, kada uvoz nadmaši izvoz, odliv zlata će djelovati na smanjenje količine novca u opticaju. Ove promjene količine novca u opticaju su rezultat direktnog uticaja različitih vrijednosti izvozno-uvoznih tokova. Tako suficit platnog bilanasa izaziva povećanje količine novca u opticaju, a deficit smanjuje tu količinu. Za razliku od ovih primarnih promjena količine novca, sekundarne promjene proizilaze iz odnosa kretanja kratkoročnog kapitala i finansijskih rezervi u bankama.

 

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]